Slušanje svega što naši mališani govore zna biti zahtevno – posebno ako ste zauzeti – ali definitivno se isplati. Pročitajte šta savetuje pedijatar i savetnik za roditelje
Deca imaju puno toga da kažu i puno toga da pitaju, a njihov izbor trenutka nije uvek idealan. Gotovo kao da se čini da čekaju trenutak kada su roditelji najmanje dostupni za slušanje jako duge priče ili za odgovaranje na jako teško pitanje. I kada roditelji prestanu s onim što rade kako bi slušali – ono što čuju je nezrelo, impulsivno i ponavljajuće. Deca znaju da preuveličavaju, izmišljaju i od muve da prave slona.
Deca misle da su mudra i pronicljiva, zrela i brilijantna, a ispituju pitanja jer žele odgovore i žele našu pažnju posebno ako osete da smo zauzeti i da nam je pažnja odvučena. Kad bismo pitali decu, ona bi htela da ih slušamo i razgovaramo s njima celi dan. Deca su uglavnom ‘u trenutku’ i veruju da su njihove brige i problemi najvažnija stvar na svetu. Dr. Harley Rotbart, pedijatar, savetnik za roditelje i autor mnogih knjiga o roditeljstvu – izdvojio je tri stvari koje treba imati na umu kada je u pitanju slušanje dece:
1. Čak i bebe znaju kada ne pridajete pažnju
Stručnjaci naglašavaju kako i jednomesečne i dvomesečne bebe komuniciraju s roditeljima – s plakanjem, kako bi izrazili glad, nelagodu, pospanost, ali i osmehom, mahanjem ruku, udaranjem i gugutanjem. Svi roditelji prepoznaju tu komunikaciju instinktivno i vežu značenja bebinom ponašanju. Ipak, istraživanja su pokazala kako čak i novorođene bebe osećaju naše ‘slušanje’ i posmatraju naše oči i izraze lica. Svaki roditelj zna kako je lako biti ometen prljavim posuđem, rubljem, obavezama. Ali, čak i u najranijoj dobi, bebe traže svojevrsnu potvrdu od roditelja. Razgovarajte s bebom kada guguče, kada maše ručicama i kada se smeje, pokažite joj da je slušate. Bebe obožavaju da imitiraju roditelje, proizvodite prenaglašene zvukove poput ‘la la’ i gledajte je kako vam uzvraća micanjem usana i jezika. Otvorite širom usta kao da ste iznenađeni i gledajte bebu kako se smeje!
2. Obećajte da ćete saslušati celu priču kasnije
Deca obično traže našu pažnju u najnezgodnijim trenucima, na primer ujutro, na školskom parkingu, kada trebaju izaći iz auta. Zaborave da su nam trebali ispričati o današnjem testu u školi ili o nečem značajnom što se dogodilo dan pre na igralištu. Teško je slušati kada zazvoni školsko zvono, kada kasnimo na posao ili kada smo iscrpljeni nakon dugačkog dana. Ali, upravo to je vreme kada se trebamo najviše truditi kako bismo slušali monolog deteta. Iako se čini kao da je sada apsolutno nemoguće slušati detetovu priču, obećajte mu da ćete kasnije imati vremena i slušati ga. Čvrsto obećajte da ćete kasnije saslušati celu priču, od početka do kraja.
3. Osvežite pamćenje svoje dece
Kada kasnije sednete sa svojim detetom, ono je možda u potpunosti zaboravilo na jutarnju krizu, ali podsetite ga! Pitajte dete kako je prošlo, kako je rešilo problem, je li sada sve u redu. Važno je da pokažemo deci da smo zapamtili kako su uzrujani bili i kako smo obećali da ćemo ih kasnije saslušati. I baš kao i s bebama, pokažite deci svoj izraz lica, svoje strpljenje i pažnju i rešićete sve probleme zajedno. Zbog toga, jednom kada odrastu, deca će vas uključiti u svoje živote i svoje veće krize.
Izvor: Klokanica.hr
Nema komentara:
Objavi komentar